среда, 26. април 2017.

"ФУСНОТЕ ЗА МОКРАЊЦА" У ФРАНЦУСКОЈ СЕДАМ

У четвртак, 27. априла у 12 часова, у просторијама
Српског књижевног друштва, (Француска 7, Београд) одржаће се представљање књиге Власте Младеновића „Фусноте за Мокрањца“, (Културисток, Неготин, 2016)

Учествују: Милован Марчетић, Васа Павковић, Иван Ивановић, Предраг Милојевић и аутор. Уређује и води Дејан Симоновић

"Власта Младеновић је један од ретких песника који је нашао свој препознатљив стил. Познавалац поезије не мора да погледа име аутора а знаће о коме се ради... Једноставно, дисидентизам је урођена одлика овог песника из источне Србије. Одличан настављач Диса, још један уклетник у српској поезији.“
Иван Ивановић

Власта Младеновић рођен је 1956. године у Шаркамену код Неготина. У српској поезији и књижевности јавио се осамдесетих година прошлога века.
Објављене су му, између осталих, књиге: Дисиденти корачају улицом Франшеа Депереа (Београд, КОС, 1986), Без мене (Београд, Нолит, 1988), Онај кога нема (Београд, Нолит, 1994), Немам избора (Београд, Просвета 1995), Лиричност: у два дела (Београд, Просвета,1999), Истокија (Нови Сад, Светови, 2016), У сагласју са Мокрањцем (Београд, СКЗ, 2015).
Књиге су му преведене у Италији, Румунији, Француској, Египту. Приредио две антологије песника источне Србије и Антологију српског песништва (Раван Ко, Каиро, 1996).
Уредник културног и издавачког програма Неготинске библиотеке и часописа Библиопис.

среда, 12. април 2017.

Молитва о Васкрсу

Пјесма прва:
Васкрсења је дан просвјетлимо се народи, Пасха Господња Пасха, од смрти к животу и са земље ка Небесима, Христос Бог нас преведе, док пјевамо побједне пјесме.
Христос васкрсе из мртвих!
Очистимо чула и и видимо неприступном свјетлошћу васкрсења, Христа блистајућег, који рече: Радујте се, јасно да чујемо пјевајући побједну пјесму. 2х
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Небеса достојно нека се веселе, а земља нека се радује, да празнује свијет сав видљи и невидљив, јер Христос устаде весеље је вјечно.
И сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин.
Небеса достојно нека се веселе, а земља нека се радује, да празнује свијет сав видљи и невидљив, јер Христос устаде весеље је вјечно.
Васкрсења је дан просвјетлимо се народи, Пасха Господња Пасха, од смрти к животу и са земље ка Небесима, Христос Бог нас преведе, док пјевамо побједне пјесме.
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова. (трипут)
Васкрсе Исус из гроба као што прорече даде нам живот вјечни и велику милост
Мала јектенија
Јер је Твоја Моћ и Твоје је Царство и Сила и Слава, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вјекова.
Пјесма трећа:
Ходите да пијемо ново пиће, не из камена неплодног чудесно источено, но извор нетрулежи из орошеног гроба Христа, у њему се утврђујемо.
Христос васкрсе из мртвих!
Сада се све испуни свјетлошћу небо и земља и преисподње дубине, нека празнује сва твар васкрсење Христово, у њему се утврђујемо.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Јуче се сапогребох са Тобом Христе, данас устајем са Тобом, јуче се сараспех, мене самог прослави Спасе у Царству Твоме.
И сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин.
Јуче се сапогребох са Тобом Христе, данас устајем са Тобом, јуче се сараспех, мене самог прослави Спасе у Царству Твоме.
Ходите да пијемо ново пиће, не из камена неплодног чудесно источено, но извор нетрулежи из орошеног гроба Христа, у њему се утврђујемо.
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова. (трипут)
Васкрсе Исус из гроба као што прорече даде нам живот вјечни и велику милост
Мала јектенијаЈер си Ти Бог наш и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у вијекове вјекова.
Ипакој, глас 4
Претекавши јутро мироносице са Маријом, и нађоше камен одваљен од гроба, слушаху од анђела који сједи у вјечној свјетлости, што тражите живога са мртвима, видите гробне повоје, хитајте и свијету проповједајте, да је Васкрсао Господ, умртвивши смрт јер је он син Бога, који спасава род људски.
Пјесма четврта:
На божанској стражи богорјечити Авакум, нек стане с нама, и покажите свјетлосносног анђела, који јасно говори: Данас би спасење свијету, јер Васкрсе Христос као свесилан.
Христос васкрсе из мртвих!
Онај Који развеза дјевствену утробу, јави се Христос као човјек, јагње се назва, а непорочан би и неискусивши нечистоту, наша Пасха, као Бог истинити савршени назава се.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Као једногодишње јагње, благословени нам вјенац Христос, вољом за све заклан би, Пасха очистилачка, и опет изгроба засија нам красно сунце правде.
И сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин
Богоотац Давид пред ковчегом скакаше играјући, свети Божји људи испуњење праобраза гледајући, веселимо се божански, јер васкрсе Христос као свесилан.
На божанској стражи богорјечити Авакум, нек стане с нама, и покажите свјетлосносног анђела, који јасно говори: Данас би спасење свијету, јер Васкрсе Христос као свесилан.
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова. (трипут)
Васкрсе Исус из гроба као што прорече даде нам живот вјечни и велику милост.
Мала јектенија
Јер си Ти Благ и Човјекољубив Бог, и Теби славу узносимо,Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увијек и у вијекове вјекова.
Пјесма пета:
Јутрењујмо, јутрењујмо, најраније, умјесто мириса пјесму принесимо Владици, видимо Христа сунце Правде, који све животом обасја.
Христос васкрсе из мртвих!
Безмјерно твоје милосрђе гледајући, држано адовим везама, к свјетлости иђаху Христе веселим ходом, Пасху хвалећи вјечну.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Приступимо носећи свијеће као женику Христу, који излази из Гроба, и сапразнујмо празничним слављем Пасху Божју Спаситељну.
И сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин
Приступимо носећи свијеће као женику Христу, који излази из Гроба, и сапразнујмо празничним слављем Пасху Божју Спаситељну.
Јутрењујмо, јутрењујмо, најраније, умјесто мириса пјесму принесимо Владици, видимо Христа сунце Правде, који све животом обасја.
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова. (трипут)
Васкрсе Исус из гроба као што прорече даде нам живот вјечни и велику милост.
Мала јектенија
Јер се прослави пречисто, Свето и великољепно Име Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вјекова.
Пјесма шеста:
Христе сишао си у дубину земље, и скршио си вериге вјечне, које су држале тамо свезане, и Тридневан као из звијери Јона, васкрсао си из гроба.
Христос васкрсе из мртвих!
Сачувавши сва знамења Христе, Васкрсао си из гроба, кључеве дјевичанства не повредивши рођењем Твојим, и отворио си нам рајске двери. 2х
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Спасе мој живо и нежртвено заклање, као Бог самог себе вољом привевши Оцу, саваскрсао си сверодног Адама, васкрсавши из гроба.
И сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин
Спасе мој живо и нежртвено заклање, као Бог самог себе вољом привевши Оцу, саваскрсао си сверодног Адама, васкрсавши из гроба.
Христе сишао си у дубину земље, и скршио си вериге вјечне, које су држале тамо свезане, и Тридневан као из звијери Јона, васкрсао си из гроба.
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова. (трипут)
Васкрсе Исус из гроба као што прорече даде нам живот вјечни и велику милост.
Мала јектенија
Јер си Ти Цар мира, и Спас душа наших, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и у вијекове вјекова.
Кондак глас 6.
Ако си и у гроб сишао Бесмртни, но адову си силу разрушио, и Васкрсао си као Побједник Христе Боже, женама мироносицама рекавши Радујте се, и твојим апостолима мир давши, палима даруј васкрсење.
Икос (чита се)
Још прије свитања Сунце зађе у гроб претекавши јутро Мироносице као по дану једна другој говораху. О другарице ходите да мирисима помажемо тијело живоносно а сахрањено, који тјело палога Адама васкрсе он лежи у гробу. Хајдемо похитајмо као мудраци и поклонимо се и принесимо мирисе као дарове не у пеленама него у плаштаници завијеном и плачимо и завапимо: О, Владико који палима дајеш васкрсење, устани.
Васкрсење Христов видјевши, поклонимо се светоме Господу Исусу, јединоме Безгрешноме. Крсту твоме клањамо се, Христе, и свето васкрсење твоје пјевамо и славимо; јер си Ти Бог наш, осим Тебе другога не знамо, име твоје прослављамо. Ходите сви вјерни, поклонимо се светом васкрсењу Христовом. Јер, гле, Крстом дође радост цијеломе свијету. Свагда благосиљајући Господа, пјевајмо васкрсење његово, јер нас ради претрпјевши Крст, смрћу смрт разруши. (трипут)
Васкрсе Исус из гроба као што прорече даде нам живот вјечни и велику милост. (трипут)
Пјесма седма:
Младиће из пећи избавивши, би човјек, страда као смртан, и страдањем смртним у непропадљивост облачи красоту, једини благословени Бог отаца и препрослављен.
Христос васкрсе из мртвих!
Жене богомудре са мирисима теби следоваху и хитаху, кога као мртва са сузама искаху, поклонише се радујући се Живоме Богу, и Пасху тајну Твојим ученицима Христе благовјестише.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Празнујмо умртвљење смрти, адово разрушење, почетак другога вјечног живота играјући пјевамо виновника, јединога благословенога Бога отаца и препрослављенога.
И сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин.
Ово је ваистину свештена и свепразнована и спаситељна ноћ, и свјетлозарна Свјетлоноснога Дана истинска преднајава. У њој безвремена свјетлост из гроба тјелом нам засија.
Младиће из пећи избавивши, би човјек, страда као смртан, и страдањем смртним у непропадљивост облачи красоту, једини благословени Бог отаца и препрослављен.
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова. (трипут)
Васкрсе Исус из гроба као што прорече даде нам живот вјечни и велику милост.
Мала јектенија
Нека је благословена и препрослављена моћ Царства Твога, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вјекова.
Пјесма осма:
Овај наречени и свети Дан, једини Цар и Господар суботе, Празник над празницима и славље је над слављим, у њему благословимо Христа у вјекове.
Христос васкрсе из мртвих!
Ходите винограду новога рођења, божанскога весеља у нарочитом дану Васкрсења, Царству Христовом сјединимо се пјевајући Њега као Бога у вјекове.
Слава Оцу и Сину и Светоме Духу
Подигни очи своје Сионе и види, јер ево дођоше теби као богосвјетла свјетила, од запада сјевера мора и истока чеда твоја, у Теби благословише Христа у вјекове.
И сада и увијек и у вјекове вјекова. Амин.
Оче Сведржитељу и Логосе и Душе у трима ипостасима сједињавана природо. Превјечни и Пребожанствени у Тебе се крстисмо и Тебе благословимо у вјекове.
Овај наречени и свети Дан, једини Цар и Господар суботе, Празник над празницима и славље је над слављим, у њему благословимо Христа у вјекове.
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи,
и свима у гробовима живот дарова. (трипут)
Васкрсе Исус из гроба као што прорече даде нам живот вјечни и велику милост.
Мала јектенија
Јер је благословено Име Твоје, и прослављено Царство Твоје, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увијек и у вијекове вјекова.
Пјесма девета:
Велича душа моја Васкрслог тридневно из гроба Христа Животодавца: Свјетли се, свјетли се нови Јерусалиме, јер слава Господња на теби засија, ликуј сада и весели се Сионе а Ти Чиста красуј се Богородице, Васкрсењу Сина Твога.
Велича душа моја вољом страдалог и погребеног и Васкрслог тридневно из гроба: О Божанскога! О љубазнога! О слаткога Твога гласа! Јер си са нама нелажно обећао бити,до скончања вијека Христе, коме се ми вјерни имајући утврђење наде радујемо.
Христос нова Пасха Жртва жива јагње Божје које одузима гријех свијета: О Пасха велика и најсветија Христе! О мудрости и Логосе Божји и Сило, даруј да се Тобом причешћујемо у незалазном Дану Царства Твога.
Анђео вапијаше Благодатној: Чиста Дјево радуј се, и опет велим радуј се! Јер Твој Син васкрсе тридневан из гроба, мртве подижући, људи веселите се: Свјетли се, свјетли се нови Јерусалиме, јер слава Господња на теби засија, ликуј сада и весели се Сионе а Ти Чиста красуј се Богородице, Васкрсењу Сина Твога.
Магдалина Марија притече ка гробу и Христа видјевши замјени га са вртларом: О Божанскога! О љубазнога! О слаткога Твога гласа! Јер си са нама нелажно обећао бити,до скончања вијека Христе, коме се ми вјерни имајући утврђење наде радујемо.
Блистави Анђео женама говорише престаните са сузама јер Христос Васкрсе! О Пасха велика и најсветија Христе! О мудрости и Логосе Божји и Сило, даруј да се Тобом причешћујемо у незалазном Дану Царства Твога.
Христос Васкрсе смрт уништивши и мртве подигавши народи веселите се: Свјетли се, свјетли се нови Јерусалиме, јер слава Господња на теби засија, ликуј сада и весели се Сионе а Ти Чиста красуј се Богородице, Васкрсењу Сина Твога.
Данас се сва твар весели и радује јер Христос Васкрсе и ад се уништи: О Божанскога! О љубазнога! О слаткога Твога гласа! Јер си са нама нелажно обећао бити,до скончања вијека Христе, коме се ми вјерни имајући утврђење наде радујемо.
Данас Владика уништи ад, подигавши заточене који су од вијека били обузети: О Пасха велика и најсветија Христе! О мудрости и Логосе Божји и Сило, даруј да се Тобом причешћујемо у незалазном Дану Царства Твога.
Велича душа моја Триипостаснога и нераздељивог Божанства моћ: Свјетли се, свјетли се нови Јерусалиме, јер слава Господња на теби засија, ликуј сада и весели се Сионе а Ти Чиста красуј се Богородице, Васкрсењу Сина Твога.
Радуј се, Дјево! Радуј се! Радуј се, Благословена! Радуј се, Препрослављена! Јер Твој Син васкрсе тридневан из гроба. О Божанскога! О љубазнога! О слаткога Твога гласа! Јер си са нама нелажно обећао бити,до скончања вијека Христе, коме се ми вјерни имајући утврђење наде радујемо.

среда, 30. новембар 2016.

Радош Бајић: На дан крсне славе



Препознајем радост у свом срцу и захвалност нашој крсној слави што смо сви здрави и на окупу. А носталгична сећања на бајковите слике детињства – кријем дубоко у лавиринтима душе
Данас је Мратин дан. Крсна слава Бајића у засеоку Шумаричка мала села Медвеђе у којој сам пре шест деценија рођен. Још није свануло. На зиду мог београдског дома из кандила изнад иконе Стефана Дечанског – титра светлуцава жута лојаница. Јутрос сам је веома рано упалио уз молитву коју сам тихо мрмљао да не пробудим чељад – за здравље моје унучади и целе породице. У мраку и мртвој тишини коју ремети далеко завијање сирене за коју ми је тешко да разазнам да ли је полицијска или је неком несрећнику позлило па га возе у болницу – чекам да сване и не палим никакво светло. Док се пуши кафа коју сам као утвара ходајући на прстима себи скувао – лице ми обасјава млечна светлост екрана у који сам загледан. Зурим у тастатуру компјутера, пробуђен сетом, немиром и жељом да нешто напишем. Као да хоћу да се исповедим – тешко ми је да почнем. На препознајем – шта то осећам у грудима? Због чега ме тишти нејасан бол испод ребара? Зашто баш јутрос?
Уместо слова, на једнообразној белини екрана – као да видим свог деду Мирка. Како у белој кошуљи од лана, с новим сукненим панталонама и у стајаћем микаду, преко стрњишта изнад којег се развлачи касна јесења магла – лаганим, једномерним кораком одлази према сеоској цркви. У десној руци му је плетени цегер са стакленом флашом црног вина и славским колачем увијеним у везени пешкир, са сушеним босиљком и цветом од мушкатле коју је моја мајка сачувала од мраза тако што је унела саксију у гостинску собу у којој се понекад подлаже кубе. А у левој дединој шаци која је у џепу микада – јесте моја дечја рука. Да ми не буде хладно. Осећам рапавост и топлину његовог чворноватог длана. Нас двојица идемо, газимо снежак који је ненадано ове године поранио – и ћутимо. Чује се гактање врана које надлећу недавно бачени стајњак по свежем орању поред којег пролазимо. А онда – јека црквеног звона.
У цркви, мирис тамјана – притајени ред и мимоход око великог храстовог стола на којем је сеча славских колача. Слаткасти мирис младог вина помешан са опојношћу босиљка и тамјана пуни ноздрве. Чује се пој свештеника и мрмор славске молитве. А кад се све заврши, сељаци се рукују, једни другима честитају славу – питају се за здравље, за пород и за стоку. Чија је крава стеона, колико је коме опрасила крмача, шта ће ко, кад и где да сеје и сади... А ја, зачуђеним дечачким очима гледам у горостасне фигуре светаца на иконостасу. У мачеве у њиховим рукама, у ореоле изнад глава. И у благост очију Пресвете Богородице која ме нетремице посматра.
Шта ме то мучи на дан моје крсне славе? Због чега се осећам као да сам нешто скривио? Шта смо то изневерили? Да ли су у нашим животима ишчилели прадедовски завети, обичаји, часни образи, наши корени и дате речи? У шта смо се то претворили? Куда идемо? Јесмо ли достојни наших очева, њихове жртве и трпежа? Да нама буде боље? Да ми одемо у градове у којима се мање и лакше ради – а лепше и лагодније живи? А да они остану сами – да у родитељским кућама трпе своју старост, беду, болест, немоћ и стид? И да никог нема да им пружи чашу воде, да подложи ватру, да окади икону кућног свеца? И да макар каже лепу реч. Да ли смо заборавили ко смо и шта смо? Шта су нам дужности, шта је ред и закон? Због чега су слике наше прошлости чистије, бајковитије и јасније  – од онога што нам се догађа данас? Зашто нам је све што се некада збило лепше и честитије? Наше детињство, дечаштво и младост на селу, у забранима и багремарима, на њивама и пољима, у виноградима и воћњацима, на спрудовима и топољацима реке на којој смо научили да пливамо. Која нам и данас тече кроз вене – и коју сањамо. Зашто у нашој онолико жељеној данашњици више нема добрих намера, толеранције, поштења, поезије и лепоте? Мора ли баш све да буде подложно транзицији наших душа, памћења, срца и мозга? Мора ли све бити здробљено, обесмишљено и самлевено вредностима тзв. новог светског поретка и начина живљења?
Док чекам да сване – замишљам моју унучад како се тиска око слатког жита и славског колача који ћемо данас пресећи пре него што дочекамо госте. Препознајем радост у свом срцу и захвалност нашој крсној слави што смо сви здрави и на окупу. А носталгична сећања на безбрижна славска јутра са дедом, на бајковите слике детињства, на осмех моје мајке – кријем дубоко у лавиринтима душе. Трудим се да ништа не заборавим – и да будем добар човек.
Глумац, редитељ, сценариста

Извор: Политика
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...