>
Pismo i pergament
Razgovor sa kaligrafom Slobodanom Lukovićem
U prostorijama Umetničke škole u Kraljevu razgovarali smo sa likovnim umetnikom Slobodanom Lukovićem koji je kraljevačkoj javnosti najpoznatiji kao autor «Žičke hrisovulje» koja se svakog Preobraženja dodeljuje pesnicima u manastiru Žiči. Jedan od povoda ovog razgovora je i činjenica da Luković «hrisovulju» i ikonu koja je uzdarje uz ovu nagradu izrađuje na pergamentu koji sam umetnik i proizvodi.
- Ideja mi je bila da se čitava stvar vezana za «hrisovulju», što je moguće više bazira na srednjovekovnom iskustvu. I otuda i izbor materijala, pergamenta, prirodnih pigmenata i ručno pripremljenih mastila, koji su u duhu Srednjeg veka.- objasnio je Luković i naglasio da od ova tri elementa sam spravlja pergament i mastila. On nam je i objasnio kako je došao do odličnih rezultata u kaligrafiji i minjaturi, tako što se uživljavao i stavljao u uslove starih kaligrafa i minijaturista.- Stvarao sam uslove drevne kaligrafske radionice i čak poštovao njihove radne satnice i molitvena pravila i rezultat nije izostao. To me je dovodilo u stanja da mogu da razmišljam kao i oni i stavilo u poziciju da reševam probleme kakve su i oni imali i na kraju rezultiralo mojom potrebom za rekonstrukcijom proizvodnje pergamenta i mastila. S početka sam prevodio srednjovekovne rukopise ili koristio postojeće prevode, paralelno sa eksperimentisanjem svake vrste.
Za modernu kaligrafiju naš sagovornik nam je rekao da je, iako potiče iz tradicionalnih formi, slobodna kao i svaka savremena umetnička disciplina koja teži da se što više otrgne od tradicionalnog i uvede novine.
- Kada se izražavam na tradicionalan način držim se tehnologije i stila u okviru koga stvaram, ali kada sam na polju današnje moderne kaligrafije ona mi pruža nezavisnost od formalne kaligrafske estetike- objasnio je Luković dva gotovo suprostavljena stava u sopstvenom izrazu i izneo svoju ličnu «hijearhiju opraštanja»:- Preko modernog izraza mogao sam prvo da se oprostim od značenja teksta koji prepisujem, forme tog teksta i na kraju i samog oblika slova, jer u modernoj kaligrafiji zapis nije taj koji prenosti glavnu emociju, već sama likovna forma.
Slobodan Luković je završio Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu – odsek za zidno slikarstvo, atelje za konzervaciju i restauraciju 2004. godine. Sada je na postdiplomskim studija na temi pisma. U kraljevačkoj umetničkoj školi predaje predmete «Tehnike zidnog slikarstva» i «Pismo». Pitali smo ga šta misli o tome što se iz školskih programa izbacuje stavka lepo pisanje, takozvani krasnopis.
- U prošlosti se lepom pisanju posvećivala velika pažnja, čak su neki drevni narodi imali i svoje boginje pisma. Lepo pisanje bitno je pre svega kako mu i samo ime kaže zato što je lepo i čoveku koji je u njemu vešt daje jedan novi kvalitet. U praktičnom smislu malo je neizvodljivo u trenutku kada ljudi vode beleške na kompjuterima i kada je većina pisanog teksta kreirana na računaru, insistirati na veštini lepog pisanja. Lepo pisanje rukom skoro da postaje relikt prošlosti. To čini da se lepo pisanje iz svakodenevnog života i neke upotrebne vrednosti polako prevodi u isključivo umetničku disciplinu.
Pismo i pergament
Razgovor sa kaligrafom Slobodanom Lukovićem
U prostorijama Umetničke škole u Kraljevu razgovarali smo sa likovnim umetnikom Slobodanom Lukovićem koji je kraljevačkoj javnosti najpoznatiji kao autor «Žičke hrisovulje» koja se svakog Preobraženja dodeljuje pesnicima u manastiru Žiči. Jedan od povoda ovog razgovora je i činjenica da Luković «hrisovulju» i ikonu koja je uzdarje uz ovu nagradu izrađuje na pergamentu koji sam umetnik i proizvodi.
- Ideja mi je bila da se čitava stvar vezana za «hrisovulju», što je moguće više bazira na srednjovekovnom iskustvu. I otuda i izbor materijala, pergamenta, prirodnih pigmenata i ručno pripremljenih mastila, koji su u duhu Srednjeg veka.- objasnio je Luković i naglasio da od ova tri elementa sam spravlja pergament i mastila. On nam je i objasnio kako je došao do odličnih rezultata u kaligrafiji i minjaturi, tako što se uživljavao i stavljao u uslove starih kaligrafa i minijaturista.- Stvarao sam uslove drevne kaligrafske radionice i čak poštovao njihove radne satnice i molitvena pravila i rezultat nije izostao. To me je dovodilo u stanja da mogu da razmišljam kao i oni i stavilo u poziciju da reševam probleme kakve su i oni imali i na kraju rezultiralo mojom potrebom za rekonstrukcijom proizvodnje pergamenta i mastila. S početka sam prevodio srednjovekovne rukopise ili koristio postojeće prevode, paralelno sa eksperimentisanjem svake vrste.
Za modernu kaligrafiju naš sagovornik nam je rekao da je, iako potiče iz tradicionalnih formi, slobodna kao i svaka savremena umetnička disciplina koja teži da se što više otrgne od tradicionalnog i uvede novine.
- Kada se izražavam na tradicionalan način držim se tehnologije i stila u okviru koga stvaram, ali kada sam na polju današnje moderne kaligrafije ona mi pruža nezavisnost od formalne kaligrafske estetike- objasnio je Luković dva gotovo suprostavljena stava u sopstvenom izrazu i izneo svoju ličnu «hijearhiju opraštanja»:- Preko modernog izraza mogao sam prvo da se oprostim od značenja teksta koji prepisujem, forme tog teksta i na kraju i samog oblika slova, jer u modernoj kaligrafiji zapis nije taj koji prenosti glavnu emociju, već sama likovna forma.
Slobodan Luković je završio Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu – odsek za zidno slikarstvo, atelje za konzervaciju i restauraciju 2004. godine. Sada je na postdiplomskim studija na temi pisma. U kraljevačkoj umetničkoj školi predaje predmete «Tehnike zidnog slikarstva» i «Pismo». Pitali smo ga šta misli o tome što se iz školskih programa izbacuje stavka lepo pisanje, takozvani krasnopis.
- U prošlosti se lepom pisanju posvećivala velika pažnja, čak su neki drevni narodi imali i svoje boginje pisma. Lepo pisanje bitno je pre svega kako mu i samo ime kaže zato što je lepo i čoveku koji je u njemu vešt daje jedan novi kvalitet. U praktičnom smislu malo je neizvodljivo u trenutku kada ljudi vode beleške na kompjuterima i kada je većina pisanog teksta kreirana na računaru, insistirati na veštini lepog pisanja. Lepo pisanje rukom skoro da postaje relikt prošlosti. To čini da se lepo pisanje iz svakodenevnog života i neke upotrebne vrednosti polako prevodi u isključivo umetničku disciplinu.
