У природи нема апсолутно идентичних понављања. Утолико више их нема међу разумним створењима. Сваки човек има срце, саздано Богом "појединачно". Оно је срце датог лица- ипостаси, и као такво- непоновљиво. У свом коначном облику, свака личност добија коначно и за све векове име, познато једино Богу и самом човеку, његовом носиоцу (Отк.2,17)...
Уколико су ове датости Откровења недвосмислене, постаће нам схватљиво да нема нити може бити јединственог система, програма, или поступности духовног раста. Али, то не значи да нема општих основа. Тако се у нашем духовном животу може видети готово стално понављање једне појаве и то не у детаљима него у принципу: приликом сваког свог обраћања Богу, човек добија благодат која га прати и просвећује, учећи га многим тајнама живота скривеног у Богу. Затим неизбежно благодат од њега одлази, у сваком случају- у својој "приметној " сили, и Бог чека одговор на дар који је излио...Након тога што покажемо непоколебљиву верност, поново долази Бог и заувек су усељава у човека који је постао способан да у себе смести огањ Очеве љубави.
Према томе, иако и нема општих рецепата за живот у Богу, ипак постоје нека основна упуства која морамо држати у нашој свести, да би смо разумно прешли наш пут- да не би смо постали жртве непознавања путева спасења."