КЊИГА ПИСАНА ОСАМСТО ГОДИНА
У Народном музеју представљена књига "Икона у литургији" архимандрита Тихона (Ракићевића)
Краљевачке новости
Монографско издање „Икона у литургији – смисао и улога“ архимандрита Тихона Ракићевића, игумана Студенице, представљено је у уторак, 25. јануара у Народном музеју Краљево. Књигу која је састављена, како сам аутор каже, из три испреплетане књиге, чине научни рад архимандрита Тихона који осамсто година од осликавања Студенице поставља питање – зашто је то рађено и после вишегодишњег истраживања долази до мноштва одговора, монографије манастира и историје манастира, приказане кроз конкретне личности које су присутне у Студеници од 12. века и њеног ктитора Стефана Немање и игумана Светог Саве, па све до архимандрита Јулијана (Кнежевића) који је на месту игумана ове светиње био од 1961. до 2001. године, а коме је аутор и посветио ову књигу.
Уз ову књигу као издавачи стали су Манастир Студеница, Институт за теолошка истраживања и Завод за заштиту споменика културе Краљево. Књига је изашла поводом обележавања два јубилеја: осам векова од осликавања манастира Студенице које је наручио игуман манастира – архимандрит Свети Сава и осам векова од када је Свети Сава поставио Ктиторски натпис у Студеници у коме се налазе основни подаци о ктитору Студенице – Стефану Немањи (преподобном Симеону) и о завршетку радова на храму (и осликавању цркве) од стране његових синова – великог кнеза Вукана, великог жупана Стефана (касније Првовенчаног) и трећег брата, игумана студеничког Светог Саве. На почетку књиге је приказ (снимак и превод на нови српски језик) поменутог натписа.
- Основу рада који је пред читаоцима чини магистарска студија „Икона у Литургији: Литургијска функција и смисао иконе“, одбрањена на Богословском факултету Универзитета у Београду дана 9. маја 2008. године, пред комисијом коју су сачињавали проф. др Ненад Милошевић (ментор), проф. др Зоран Крстић, протојереј, и проф. др Бранимир Тодић. У току године дана после одбране, рад је донекле измењен (као и његов наслов), те се тема у њему сада сагледава наглашеније из аскетске перспективе и са већом везаношћу за место где је рад написан – за манастир Студеницу. Радни (под)наслов рада би могао да гласи: Студеничка синтеза – књига иконолошких умозрења - рекао је аутор књиге архимандит Тихон.
Протојереј - ставрофор др Владимир Вукашиновић је на почетку свог излагања поставио питање зашто монах пише књигу о икони у литургији, да би кроз аналитичко сагледавање свих проблема који су обрађени у књизи успео да одговори на првопостављено питање – зато што архимандрит Тихон Студенички са једне стране служи литургију, а са друге, као уметник, созерцава и уметнички обликује икону, чије је настајање упроредио библијским рвањем праоца Јакова.
„Икону, закључује преподобни писац на крају, изнедрила је Црква – невеста Христова, и Дух Свети, који у њој обитава и који са нама у литургији уздасима неисказаним зове у нашим срцима: Авва, Оче“, речи су из предговора епископа Атанасија Јефтића, који препоручује читаоцу ове књиге пажљиво читање и уживљавање у сваку од њених тема које аутор излаже, по његовим речима, са љубављу и познавањем, како се ретко код нас среће. Владика Атанасије посебно препоручује пажљиво читање Епилога ове јединствене богословско - иконолошке студије код нас, „која долази из Свете Студенице и која носи њен печат и благослов и благодет“.
На крају ћемо изнети занимљиву тврдњу самог аутора књиге да се не може рећи да је она писана неколико година, због самог њеног садржаја, већ да је писана неколико векова тачније, скоро осамсто тридесет година.
Александар Марић
У Народном музеју представљена књига "Икона у литургији" архимандрита Тихона (Ракићевића)
Краљевачке новости
Монографско издање „Икона у литургији – смисао и улога“ архимандрита Тихона Ракићевића, игумана Студенице, представљено је у уторак, 25. јануара у Народном музеју Краљево. Књигу која је састављена, како сам аутор каже, из три испреплетане књиге, чине научни рад архимандрита Тихона који осамсто година од осликавања Студенице поставља питање – зашто је то рађено и после вишегодишњег истраживања долази до мноштва одговора, монографије манастира и историје манастира, приказане кроз конкретне личности које су присутне у Студеници од 12. века и њеног ктитора Стефана Немање и игумана Светог Саве, па све до архимандрита Јулијана (Кнежевића) који је на месту игумана ове светиње био од 1961. до 2001. године, а коме је аутор и посветио ову књигу.
Уз ову књигу као издавачи стали су Манастир Студеница, Институт за теолошка истраживања и Завод за заштиту споменика културе Краљево. Књига је изашла поводом обележавања два јубилеја: осам векова од осликавања манастира Студенице које је наручио игуман манастира – архимандрит Свети Сава и осам векова од када је Свети Сава поставио Ктиторски натпис у Студеници у коме се налазе основни подаци о ктитору Студенице – Стефану Немањи (преподобном Симеону) и о завршетку радова на храму (и осликавању цркве) од стране његових синова – великог кнеза Вукана, великог жупана Стефана (касније Првовенчаног) и трећег брата, игумана студеничког Светог Саве. На почетку књиге је приказ (снимак и превод на нови српски језик) поменутог натписа.
- Основу рада који је пред читаоцима чини магистарска студија „Икона у Литургији: Литургијска функција и смисао иконе“, одбрањена на Богословском факултету Универзитета у Београду дана 9. маја 2008. године, пред комисијом коју су сачињавали проф. др Ненад Милошевић (ментор), проф. др Зоран Крстић, протојереј, и проф. др Бранимир Тодић. У току године дана после одбране, рад је донекле измењен (као и његов наслов), те се тема у њему сада сагледава наглашеније из аскетске перспективе и са већом везаношћу за место где је рад написан – за манастир Студеницу. Радни (под)наслов рада би могао да гласи: Студеничка синтеза – књига иконолошких умозрења - рекао је аутор књиге архимандит Тихон.
Протојереј - ставрофор др Владимир Вукашиновић је на почетку свог излагања поставио питање зашто монах пише књигу о икони у литургији, да би кроз аналитичко сагледавање свих проблема који су обрађени у књизи успео да одговори на првопостављено питање – зато што архимандрит Тихон Студенички са једне стране служи литургију, а са друге, као уметник, созерцава и уметнички обликује икону, чије је настајање упроредио библијским рвањем праоца Јакова.
„Икону, закључује преподобни писац на крају, изнедрила је Црква – невеста Христова, и Дух Свети, који у њој обитава и који са нама у литургији уздасима неисказаним зове у нашим срцима: Авва, Оче“, речи су из предговора епископа Атанасија Јефтића, који препоручује читаоцу ове књиге пажљиво читање и уживљавање у сваку од њених тема које аутор излаже, по његовим речима, са љубављу и познавањем, како се ретко код нас среће. Владика Атанасије посебно препоручује пажљиво читање Епилога ове јединствене богословско - иконолошке студије код нас, „која долази из Свете Студенице и која носи њен печат и благослов и благодет“.
На крају ћемо изнети занимљиву тврдњу самог аутора књиге да се не може рећи да је она писана неколико година, због самог њеног садржаја, већ да је писана неколико векова тачније, скоро осамсто тридесет година.
Александар Марић