У атељеу Милана Ђокића представљена књига песама «Ине светлости»
Нови редови историје културе u Краљеву
У атељеу краљевачког сликара и песника Милана Ђокића у Пљакиној 14а прошле суботе је одржана промоција најновије Ђокићеве књиге изабраних и нових песама «Ине светлости». О књизи су говорили песник Александар Марић, уредник и приређеивач овог избора и песник Иван Новчић. Ђокићеве стихове говорио је глумац Миломир Недељковић, а Ђокићев «Прелудијум» одсвирао је на виолончелу професор Александар Јаковљевић, који је за ову прилику ову композицију компоновану за клавир прилагодио овом гудачком инструменту.
- Милан Ђокић припада оним песницима код којих не препознајемо више фаза у стваралаштву. Одраз његове поетике јесте континуитет тона тишине, благости и смираја, сазнање да се све завршава смрћу и тишином, а исто тако и сазнање, да васкрсење не бива без смрти. Критичари његове поезије, приметили су да је Милан Ђокић, интелектуалац широког спектра интересовања, песник сјајне имагинације и тих мистичар, озарен идејом исконске религиозности. Други су пак приметили да је он архаични писац који пишући непрестано поје и који се у песмама служи сликарским детаљима – рекао је о Ђокићевој поезији Иван Новчић и додао да Милан Ђокић нема песничких узора и да његова поезија не личи ни на једног песника.
- То је самосвојан песнички израз и индивидуално остварење. То одбацивање узора, модела владајућих естетика, омогућило је јединствено поетички несвесно формулисан став о стваралаштву. У томе је и највећа драж ове поезије. Он је пробудио интуитивни код краљевачке поезије и постао другачији од песника модерног сензибилитета – закључио је Новчић.
Александар Марић је говорећи о томе како је дошло до књиге изабраних песама Милана Ђокића рекао да је већина до сада необјављених песама које су нашле место у корицама већ било написано 2005. године, али да нису ушле Ђокићеву књигу «Потез» и да се на њих може гледати као на четврту Ђокићеву књигу поезије. Он се осврнуо и на простор у коме се представљање одвија указујући на то да је Ђокићева кућа јако оштећена за време земљотреса.
- У овом простору се дешавала културна историја Краљева. У атељеу Милана Ђокића по први пут је пре више од двадесет година прослављена сликарска слава Свети Лука, коју сада слави краљевачко сликарско удружење, пре више од десет година први пут је прослављена и песничка слава Пресвета Богородица Тројеручица, коју сада слави Књижевни клуб, а ево сада у том истом простору окупили смо се на још једном дешавању уметности и поново се у овом здању, са благословом домаћина Милана Ђокића, исписују нови редови краљевачке културне историје – рекао је Александар Марић и позвао све који би могли бити надлежни и власни да обрате мало више пажње на ово здање у Пљакиној улици и позвао све да се запитају шта је са Маржиковом кућом и са другим објектима где су живели и радили наши значајни људи и да ли Ђокићева кућа треба да доживи исту судбину и да наш значајни уметник остане без крова над главом у времену када треба да буде овенчан свим могућим признањима које људи овог града додељују, како је рекао Марић, па и значајном књижевном наградом «Жичка хрисовуља» коју ниједан краљевачки песник до сада није добио, а пре Милана Ђокића, по Марићевим речима, ниједан песник у Краљеву нема на њу право.