„СРЦЕ НЕЉУБЕЋЕ НЕ МОЖЕ ДА СЛАВИ“

Низом програма обележен Савиндан у Краљеву

Недеља обележавања дана светог Саве човека који је у многоме облежио и усмерио правце српке културе, духовоснти и писмености, почела је у Народном музеју представљањем монографије „Икона у литургији“ чији је аутор студенички игуман архимандрит (Тихон Ракићевић). Дан касније у и стом простору отворена је изложба „Фреске у Босни и Херцеговини“ Милице Кортур, конзерваторке која је учествовала на заштити и конзервацији овог наслеђа на територији БИХ.
- Фреска је један од најрепрезнетативнијих видова слиокаства, јер је начин на који је средњовјековни умјетник дочаравао универзалност и непролазност божанске идеје - речи су Милице Котур, уз напомену да је сво фреско населеђе у нама суседној држави српско наслеђе.
Поред изложбе која се састоји из плаката на којима су репродукције фресака и подаци о конзервацији, присутни су имали прилку да погледају и видео материјал о поступку и току саме конзервације. Изложбом су обухваћени манастири Гомионица, Ломница, Озрен, Папраћа, Добрун, Завала и Добрићево и цркве у Тријебљу, Аранђелову, Мостаћома и Срђевићима.
На сам Савиндан у музеју је одржан традиционални концерт Етномузиколошког одсека Музичке школе „Стеван Мокрањац“, на коме су наступили ученици основен и средње школе. На репртоару су се нашле народне песме и музика, као и казивање епске поезије уз гусле. Поред гусала и сјајних вокала чуо се и звук фруле, свирале, кавала и гајди. „Светосавски концерти“ одржавају се од школске 2004/2005. године, када је овај одсек и основан.

Жички благовесник

Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ свој богати програм започела је представљањем аутора који су у прошлој години објавили књиге у две едиције краљевачке „Повеље“. Потом је одржана пројекција филма „Светлост из хиљаду магли“, чији су аутори Милош Милишић и Раде Живковић. У библиотеци је представљен и пројекат дигитализације „Жичког благовесника“, који је далеке 1919. године, залагањем светог владике жичког Николаја Велимировића, покренут као црквено гласило „Преглед Епархије жичке“ које двадесетак година касније добија ново име. „Благовесник“ је редовно излазио све до 1941. године, када је његово штампање привремено обустављено. Овај се месечник и данас појављује пред читаоцима, а његов уредник је протођакон Радош Младеновић. Библиотекари краљевачке библиотеке успели су да дигитализују 22 годишта „Жичког благовесника“.

Принц просветитељ

Богат програм обележавања Савиндана бележимо и на Дечјем одељењу краљевачке библиотеке. Наши библиотекари потрудили су се да и ове године приреде разноврсне садржаје за наше најмлађе чланове и обогате њихова знања о првом српском просветитељу – Сави Немањићу. О Светом Сави у уметничкој поезији говорили су професори Наташа Стојановић и Драгана Ћирковић, док је о принцу просветитељу малишанима причао вероучитељ Марко Демић. На тему „Свети Сава у свим временима“ говорила је археолог Биљана Даниловић, док је о ангажовању светог Саве на изградњи оближњег манастира Жиче нашим најмлађим члановима приповедао мр Драгољуб Даниловић.
Краљевачке малишане на нашем Дечјем одељењу посетили су њихови другари из нишке Основне школе „Душан Радовић“ који су организовали хуманитарну акцију и прикупили помоћ за двадесетак школа оштећених у недавном земљотресу. У изложбеном простору нашег Дечјег одељења отворена је изложба посвећена светом Сави и Савиндану.

Светосавска академија

Ипак, најзначајнија манифестација поводом Савиндана била „Светосавска академија“ на којој је беседио драмски посленик Небојша Дугалић, који се својом празничном беседом осврнуо на значај празника и саме личности Светог Саве. Он се у беседи ослонио на старе српске средњовековне текстове и светоотачку заоставштину, а највише на драмски моменат из „Житија Стефана Немање“ од самог Саве, где је кроз однос оца Симеона и сина Саве и то у часу растанка и пресељења Симеоновог, Дугалић илустровао основе наше православне вере. Он је беседу завршио следећим речима:
- За светог Саву љубав према другоме јесте поклоњење Богу. „Ко каже да воли Бога а брата свога мрзи, лажа је“. Да ли је и колико и у нама опстала ова Савина мера? У одговору на ово питање сазнаћемо и колико је уопште о(п)стало од нас. А по овај одговор мораћемо опет трагом Савиног наука да срце нељубеће не може да слави, те зато му славе и нема. Слава се Савина неће над срцем нељубећим збити. У писму Спиридону Сава набраја дарове које му из Јерусалима шаље. „Појашчић, камичак, убрусац и крстић“... Језиком милоште именује своје дарове. Нека би љубав Божија у нама учинила да се и ми одважимо на Савин пут и да би све наше проговорило језиком Савине милоште, да се поменотворци, достојни и хвални, јавимо лицем Онога кога и Сава прослави, да се слава Савина и над нама збуде, да знамен истог просјаја будемо веком и памтивеком...
Светосавска академија окупила је велики број Краљевчана, међу којима се налазио и епископ жички Хризостом. У музичком делу програма учествовали су појци, ђакон Миодраг Тодоровић и Дејан Марковић.

Александар Марић