Пређи на главни садржај

КРАТКО И КУЛТУРНО

Претражи овај блог

ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС: МЕДИЈИ: Репортажа у "Франкфуртским вестима"

фебруар 23, 2010

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС: МЕДИЈИ: Репортажа у "Франкфуртским вестима"

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Популарни постови

РАЗГОВОР: Слободан Луковић, калиграф

> Pismo i pergament Razgovor sa kaligrafom Slobodanom Lukovićem U prostorijama Umetničke škole u Kraljevu razgovarali smo sa likovnim umetnikom Slobodanom Lukovićem koji je kraljevačkoj javnosti najpoznatiji kao autor «Žičke hrisovulje» koja se svakog Preobraženja dodeljuje pesnicima u manastiru Žiči. Jedan od povoda ovog razgovora je i činjenica da Luković «hrisovulju» i ikonu koja je uzdarje uz ovu nagradu izrađuje na pergamentu koji sam umetnik i proizvodi. - Ideja mi je bila da se čitava stvar vezana za «hrisovulju», što je moguće više bazira na srednjovekovnom iskustvu. I otuda i izbor materijala, pergamenta, prirodnih pigmenata i ručno pripremljenih mastila, koji su u duhu Srednjeg veka.- objasnio je Luković i naglasio da od ova tri elementa sam spravlja pergament i mastila. On nam je i objasnio kako je došao do odličnih rezultata u kaligrafiji i minjaturi, tako što se uživljavao i stavljao u uslove starih kaligrafa i minijaturista.- Stvarao sam uslove drevne kalig

Свети Тихон Задонски: ПУСТИЊСКИ ЖИВОТ У СВЕТУ

– Како Хришћанин да се сачува од световног духа?! – Постоји удаљење од света телом – то је удаљење у пустињу; али се може удаљити од света и остајући у свету, – то је удаљење од њега начином живота. Прво није за све умесно и није свима у моћи; а друго је обавезно за све и сви треба то да чине. Томе нас и позива у своме канону свети Андреј Критски, када саветује удаљење у пустињу благозаконијем. Одбаци обичаје света, и сваки твој рад и сваки корак извршуј тако, како наређује благи јеванђелски закон – и живећеш у свету, као у пустињи. Међу тобом и светом то благозаконије постаће као стена, иза које нећеш видети свет. Свет нека живи на свој начин, а ти живи на свој начин: он ће поћи у позориште, а ти у цркву; он ће играти, а ти чини поклоне; он ће поћи у шетњу, а ти остани код своје куће, у самоћи; он ће се упражњавати – вежбати у празним разговорима и смејању, а ти у ћутању и хваљењу Бога; свет ће проводити време у насладама, а ти у мукама; они у читању беззначајних романа, а ти у

Одломак из књиге Философске урвине – Светог Оца Јустина Ћелијског

''Европа се послужила Христом само као мостом из варварства некултурног у варварство културно, тј. из варварства невештог у варварство вешто.'' Свети Владика Николај Европска култура почива на човеку као на темељу. Човеком се исцрпљује њен програм и циљ, њена средства и садржина. Хуманизам је њен главни архихект. Сва је изграђена на софистичком принципу и критеријуму: човек је мера свих ствари, видљивих и невидљивих и то, европски човек.Он је врховни стваралац и давалац вредности. Истина је оно што он прогласи за истину; смисао живота је оно што он прогласи за смисао; добро и зло је оно што он прогласи за добро и зло. Кратко и искрено речено: човек је себе прогласио за бога. Зар нисте приметили, како он неизмерно воли да богује, да богује макар – мачем и огњем, макар – троглодитством и људождерством? Он је језиком своје хуманистично-позитивистичке науке објавио да – нема Бога. И онда је из тога смело извео закључак: пошто Бога нема, онда сам ја – бог! Ништа

Молитва у зору архимандрита Софронија

Царе вечни, беспочетни, Ти који си пре свих светова, Створитељу мој, Који си позвао све ствари из небића у овај живот: благослови овај дан који си ми Ти по Својој недокучивој доброти дао. Силом Твога благослова омогући ми у сваком тренутку овог предстојећег дана да говорим и делам за Тебе, у славу Твоју, у Твом страху, према Твојој вољи, чистог духа, са смирењем, трпљењем, љубављу, благошћу, миром, храброшћу, мудрошћу и у молитви, и да свуда будем свестан Твог присуства. Да, Господе, по великој милости Твојој, уведи ме твојим Духом Светим у свако добро дело и реч, и подари ми да цео свој живот ходим пред очима Твојим, без спотицања, по правди Твојој коју си нам открио, како сам не бих додавао грех на грех. О, Господе, велики у милости, поштеди мене који пропадам у својој злоби. Немој одвратити лице Своје од мене. А када ме моја посуновраћена воља заведе на друге путеве, не остави ме Спаситељу мој, већ ме силом Својом поново врати на Твој свети пут. О Ти који си добар, коме су сва

ИЗЛОЖБА: Апстрактна духовност Жарка Вучковића

Апстрактна духовност Жарка Вучковића Прошлог петка је у галерији «Маржик» отворена изложба академског сликара Жарка Вучковића из Горњег Милановца.Изложбом су обухваћене његове слике и цртежи. Изложбу је отворила Сузана Новчић, историчар уметности. - Жарко Вучковић, уметник препознатљивог сликарског рукописа, присутан је на уметничкој сцени више од двадесет година. Идиом његовог опуса је прочишћена апстрактна духовност. Чак и површном анализом његовог рада видећемо да је рано одабрао свој пут, који се увек кретао у правцу истраживања пластичних вредности и естетичких односа ка циљу минималистичке и једноставне форме која тежи и на крају постаје знак.- рекла је Сузана Новчић. Жарко Вучковић је рођен 1963. године у Книну. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду 1987. године на катедри за сликарство, а постдипломске студије завршио 1990. године. Самостално је излагао 25 пута, а добитник је 22 награде за сликарство и цртеж. Члан је УЛУС-а и ради као редовни профес

ИЗЛОЖБА: Фото кино клуб

VISOKI START KRALJEVAČKIH FOTOGRAFA Sinoć je u galeriji „Maržik“ otvorena prva revijalna izložba fotografija članova Foto kino kluba Kraljevo. Izloženo je 65 radova od 24 fotografa. Izložbu je otvorio kraljevački pesnik Dejan Aleksić, koji se poetski osvrnuo na značaj i samu pojavu fotografije. - Suprotno nekim shvatanjima fotografije kao sredstva da se zaustavi vreme, verujem da fotografija čini upravo suprotno. Ona, zapravo, transponuje zabeleženi trenutak u mnogostrukost trajanja. To jemoć slična moći govora- rekao je Aleksić i dodao- otuda možda i fraza da slika vredi hiljadu reči. Svoje radove su izložili Dragana Arsenijevuić, Igor Arsenijević, Aleksandar Vujanović, Radovanka Vukosavljević, Srđan Vulović, Milica Dukić, Nenad Đedović, Biljana Đukić, Igor Đuričić, Predrag Ilić, Nikola Jevtović, Marija Milićević, Vladimir Petrović, Vladan Marinović, Nenad Mileknović, Marija Milićević, Đorđe Petrović, Tatjana Pljakić, Ivana Popović, Nikola Sretović, Dragan Teodorović Zeko, Dragan To

Добрица Ерић: ПИСМО УЧИТЕЉУ

ИЗЛОЖБА: ДАНИЈЕЛ МАЛБАША

Danijel Malbaša u „Maržiku“ Juče je galeriji „Maržik“ otvorena izložba Danijela Malbaše somborskog slikara. Izloženo je tridesetak slika izvdenih u tradiciji ekspresionizma i pet objekata. Na otvaranju je izveden perfomans „Neko je oklevetao Danijela M.“ autora Eugena III Kočiša. Danijel Malbaša je rođen 1971. godine u Somboru.do sada je imao četiri samostalne izložbe i više grupnih. Pobednik je salona mladih za 2008. godinu u Somboru i dobitnik gran prija za sliku „Ubiće ga perspektiva“. Živi i radi u Somboru. Izložba će biti otvorena u narednih sedam dana.

ПРОМОЦИЈА: Ана Гвозденовић

Predstavljen prvenac Ane Gvozdenović Juče je u kraljevačkoj bibloteci predstavljena prva knjiga eseja naše sugrađanke Ane Gvozdenović «Oblaci, školjke i trave». O knjizi koja je izašla u izdanju Narodne biblioteke «Stefan Prvovenčani» u biblioteci «Posed poetike», govorile su dr Tanja Popović, sa filološkog fakulteta i Emilija Milovanović. Ova knjiga koja čiji podnaslov glasi «lirski elementi u putopisno-memoarskoj prozi Miloša Crnjanskog» je odbranjeni magistarski rad Ane Gvozdenović. Ana Gvozdenović je rođena 1977. godine u Kraljevu. Diplomirala je i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi kao urednik u Izdavačkoj delatnosti Narodne biblioteke «Stefan Prvovenčani».

Старац Софроније Сахаров: О ДУХОВНОМ РАСТУ

" Бог је непојмљиво велик...Он жели наше савршенство. Допуштајући тешку борбу против непријатеља и против нас самих у нашем паду, Он хоће да нас види као победнике. Ако од Њега не одступимо чак и кад су нас непријатељи највише понизили, Он ће сигурно доћи. Побеђује Он, а не ми. Међутим, победа ће бити приписана нама, јер смо ми патили. У природи нема апсолутно идентичних понављања. Утолико више их нема међу разумним створењима. Сваки човек има срце, саздано Богом "појединачно". Оно је срце датог лица- ипостаси, и као такво- непоновљиво. У свом коначном облику, свака личност добија коначно и за све векове име, познато једино Богу и самом човеку, његовом носиоцу (Отк.2,17)... Уколико су ове датости Откровења недвосмислене, постаће нам схватљиво да нема нити може бити јединственог система, програма, или поступности духовног раста. Али, то не значи да нема општих основа. Тако се у нашем духовном животу може видети готово стално понављање једне појаве и то не у детаљима н

Омогућава Blogger