ГОДИШЊИ ПРЕГЛЕД ДЕШАВАЊА У КУЛТУРИ
ИНСТИТУЦИЈЕ, УДРУЖЕЊА И СТВАРАОЦИ У ЗАМАХУ
Било којим смером да да кренемо, редоследом по институцијама краљевачке културе или удружењима грађана који делују у овој сфери, анализа која је више ретроспектива и покушај да се кроз подсетник на нека дешавања и помињањем људи који су у Краљеву гостовали прикаже слика једног важног сегмента локалне средине, која ради у сенци политичких и природних турбуленција. Колико све финансијске недаће које су задесиле наш град и цело друштво утичу на програме културе такође нећемо анализирати у овом тексту, нити ћемо коментарисати политичку комбинаторику која се доста негативно одразила на функционисање институција културе.
Две градске манифестације које су реперне у краљевачкој култури су Жички духовни сабор Преображење и Новембарски салон. Ове године добитник Жичке хрисовуље био је Петар Пајић, песник чије су песме позантије од самог аутора, а Новембарски салон није одржан зато што је галерија „Маржик“ тешко оштећена у земљотресу који је и одредио даље токове програма културе, који су већином отказани или усмерени на теме земљотреса и последица које он оставља на људе. Програм је потпуно прекинуло Краљевачко позориште које је најгоре прошло у земљотресу и зато ћемо прво поменути премијере које је ово позориште дало. На првом месту могле би се наћи све представе, а издвајамо две. То су: „Ноћ Хелвера“, у току које је глумица Дана Крљар поломила чланак у 12. минуту и одиграла представу до краја, а друга је монодрама „Речи о Свечовеку“ Небојше Дугалића, по тексту Николаја Велимировића, коју овај истакнути српски глумац поклонио свом граду. Постављена је и представа „Карол“ редитеља Стојана Младеновића, а по тексту Славомира Мрожека, „Ружно паче“ Александре Ковачевић добило је три награде на „Фестићу“ у Београду. Да би остали у сфери позоришног прегалаштва успехе су доживеле и две представе Биљане Константиновић „Цецилијене чаробне крофне“ по тексту Гордане Тимотијевић и „Принцеза Фина и још по неки“, као и представа „Масал“ Зорана Савковића, у реализацииј Театра „Сунце“ која је на Међународном фестивалу освојила седам награда.
У Народном музеју представљена је монографија „Српска барокна теологија“ др Владимира Вукашиновића, изложба „Да се не заборави“ посвећена страдањима српске културне баштине на Косову и Метохији у погрому 2004. године, представљен је „Светачник“ Милоша Јанковића, Краљевчанима је и приказана ретроспективна изложба Косте Богдановића и одржана манифестација „Ноћ музеја“ која је једна од манифестација која је привукла највише посетилаца и изложба „Обнова Хиландара“ у оквиру преображењског сабора.
Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ може да се похвали веома значајним именима која говоре и више од речи. Били су у току прошле године и говорили академици Милосав Тешић, Владета Јеротић, Матија Бећковић, руски песник и приређивач капиталне Антологије српског песништва на руском Андреј Базилевски, Мошо Одаловић, који је говорио о Светом Сави, Доситеј Хиландарац о књизи и хиландараској библиотеци. Представило се Српско књижевно друштво и многи други предавачи. Библиотека је организовала и акцију „Бирајте књиге као пријатеље“ у којој су посетиоцима препоручивали књиге краљевачки уметници, свештеници и људи од струке. Издвачка делатност библиотеке која се огледа у издавању значајне периоде, часописа „Повеље“ и њених издадања везаних за савремену српску поетску сцену. Тешко је поборојати све активности дечјег одељења ове библиотке за чију активност је Милоје Радовић ове године добио награду библиотекара године.
Поред библиотеке ове године се прослави Дечје недеље придружио Културни центар Рибница који се пре земљотреса захуктао организујући манифестације на којима је учествовало доста учесника и који су изазвали велико интересовање. Прво је обележен Светски дан младих, гостовалли су дечји хорови „Колибри“ и „Чаролија“, наступили су млади песници окупљени око Књижевне омладине Србије, као и млади краљевачки књижевници. У Рибници су гостовали песник Ненад Глишић, представљен је Краљевчанин Драган Грбовић, излагао Фото кино клуб, излагао Владан Мартиновић, Милета Продановић, Милан Тодоровић Рубљов, одржан Дечји ликовни салон у сарадњи с „Маржиком“. Основни правац који је заузела ова институција културе је окретање ка младима и реализација програма у којима млади заузимају значајно место. Тако је поред побројаних програма Културни центар отворио врата и Креативној радионици, стрипу (издвајамо изложбу Александра Зографа), Фото кино клубу и НВО „Имам идеју“.
УЛУ „Валдислав Маржик“ одржало је рекордан број колонија, а Туристичка организација Краљево традиционалну колонију „Студеница“. ТО Краљево је и поставила тач скрин екран отворен за пролазнике. Маржиковци су до земљотреса на сваких седам дана отварали изложбе, чију је динамику потом преузео КЦ „Рибница“. У галерији „Маржик“ гостовали су људи са свих страна Србије, али и странци који су показали неке друге ликовне поетике.
Поред свих ових догађаја своју књигу „Доктор Арон „ представио је Вук Драшковић, награђени су Живорад Недељковић, награда „Меша Селимовић“, „Сребрним Гашиним пером“ Гордана Тимотијевић, Милош Петровић годишњом наградом Књижевног клуба, за фотографије Милица Шолајић, сликарка Јелена Шалинић Терзић, а млади хармоникаш Никола Пековић побрао светске ловорике у Шпанији.
Иако нисмо могли све да ставимо у овај текст он ипак сведочи да још увек поред свега што смо на почетку навели посленици културе раде свој посао и труде се да своје креације и задужења реализују што квалитетније. За крај да поменемо два јубилеја институције културе. Народни музеј Краљево напунио је 60 година, а Историјски архив Краљево 50 година постојања. Желимо им успешно деловање и у наредним деценијама.
Александар Марић
ИНСТИТУЦИЈЕ, УДРУЖЕЊА И СТВАРАОЦИ У ЗАМАХУ
Било којим смером да да кренемо, редоследом по институцијама краљевачке културе или удружењима грађана који делују у овој сфери, анализа која је више ретроспектива и покушај да се кроз подсетник на нека дешавања и помињањем људи који су у Краљеву гостовали прикаже слика једног важног сегмента локалне средине, која ради у сенци политичких и природних турбуленција. Колико све финансијске недаће које су задесиле наш град и цело друштво утичу на програме културе такође нећемо анализирати у овом тексту, нити ћемо коментарисати политичку комбинаторику која се доста негативно одразила на функционисање институција културе.
Две градске манифестације које су реперне у краљевачкој култури су Жички духовни сабор Преображење и Новембарски салон. Ове године добитник Жичке хрисовуље био је Петар Пајић, песник чије су песме позантије од самог аутора, а Новембарски салон није одржан зато што је галерија „Маржик“ тешко оштећена у земљотресу који је и одредио даље токове програма културе, који су већином отказани или усмерени на теме земљотреса и последица које он оставља на људе. Програм је потпуно прекинуло Краљевачко позориште које је најгоре прошло у земљотресу и зато ћемо прво поменути премијере које је ово позориште дало. На првом месту могле би се наћи све представе, а издвајамо две. То су: „Ноћ Хелвера“, у току које је глумица Дана Крљар поломила чланак у 12. минуту и одиграла представу до краја, а друга је монодрама „Речи о Свечовеку“ Небојше Дугалића, по тексту Николаја Велимировића, коју овај истакнути српски глумац поклонио свом граду. Постављена је и представа „Карол“ редитеља Стојана Младеновића, а по тексту Славомира Мрожека, „Ружно паче“ Александре Ковачевић добило је три награде на „Фестићу“ у Београду. Да би остали у сфери позоришног прегалаштва успехе су доживеле и две представе Биљане Константиновић „Цецилијене чаробне крофне“ по тексту Гордане Тимотијевић и „Принцеза Фина и још по неки“, као и представа „Масал“ Зорана Савковића, у реализацииј Театра „Сунце“ која је на Међународном фестивалу освојила седам награда.
У Народном музеју представљена је монографија „Српска барокна теологија“ др Владимира Вукашиновића, изложба „Да се не заборави“ посвећена страдањима српске културне баштине на Косову и Метохији у погрому 2004. године, представљен је „Светачник“ Милоша Јанковића, Краљевчанима је и приказана ретроспективна изложба Косте Богдановића и одржана манифестација „Ноћ музеја“ која је једна од манифестација која је привукла највише посетилаца и изложба „Обнова Хиландара“ у оквиру преображењског сабора.
Народна библиотека „Стефан Првовенчани“ може да се похвали веома значајним именима која говоре и више од речи. Били су у току прошле године и говорили академици Милосав Тешић, Владета Јеротић, Матија Бећковић, руски песник и приређивач капиталне Антологије српског песништва на руском Андреј Базилевски, Мошо Одаловић, који је говорио о Светом Сави, Доситеј Хиландарац о књизи и хиландараској библиотеци. Представило се Српско књижевно друштво и многи други предавачи. Библиотека је организовала и акцију „Бирајте књиге као пријатеље“ у којој су посетиоцима препоручивали књиге краљевачки уметници, свештеници и људи од струке. Издвачка делатност библиотеке која се огледа у издавању значајне периоде, часописа „Повеље“ и њених издадања везаних за савремену српску поетску сцену. Тешко је поборојати све активности дечјег одељења ове библиотке за чију активност је Милоје Радовић ове године добио награду библиотекара године.
Поред библиотеке ове године се прослави Дечје недеље придружио Културни центар Рибница који се пре земљотреса захуктао организујући манифестације на којима је учествовало доста учесника и који су изазвали велико интересовање. Прво је обележен Светски дан младих, гостовалли су дечји хорови „Колибри“ и „Чаролија“, наступили су млади песници окупљени око Књижевне омладине Србије, као и млади краљевачки књижевници. У Рибници су гостовали песник Ненад Глишић, представљен је Краљевчанин Драган Грбовић, излагао Фото кино клуб, излагао Владан Мартиновић, Милета Продановић, Милан Тодоровић Рубљов, одржан Дечји ликовни салон у сарадњи с „Маржиком“. Основни правац који је заузела ова институција културе је окретање ка младима и реализација програма у којима млади заузимају значајно место. Тако је поред побројаних програма Културни центар отворио врата и Креативној радионици, стрипу (издвајамо изложбу Александра Зографа), Фото кино клубу и НВО „Имам идеју“.
УЛУ „Валдислав Маржик“ одржало је рекордан број колонија, а Туристичка организација Краљево традиционалну колонију „Студеница“. ТО Краљево је и поставила тач скрин екран отворен за пролазнике. Маржиковци су до земљотреса на сваких седам дана отварали изложбе, чију је динамику потом преузео КЦ „Рибница“. У галерији „Маржик“ гостовали су људи са свих страна Србије, али и странци који су показали неке друге ликовне поетике.
Поред свих ових догађаја своју књигу „Доктор Арон „ представио је Вук Драшковић, награђени су Живорад Недељковић, награда „Меша Селимовић“, „Сребрним Гашиним пером“ Гордана Тимотијевић, Милош Петровић годишњом наградом Књижевног клуба, за фотографије Милица Шолајић, сликарка Јелена Шалинић Терзић, а млади хармоникаш Никола Пековић побрао светске ловорике у Шпанији.
Иако нисмо могли све да ставимо у овај текст он ипак сведочи да још увек поред свега што смо на почетку навели посленици културе раде свој посао и труде се да своје креације и задужења реализују што квалитетније. За крај да поменемо два јубилеја институције културе. Народни музеј Краљево напунио је 60 година, а Историјски архив Краљево 50 година постојања. Желимо им успешно деловање и у наредним деценијама.
Александар Марић