КРАТКО И КУЛТУРНО

Претражи овај блог

Uoči dana Svetog proroka Jeremije

мај 14, 2012

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Uoči dana Svetog proroka Jeremije

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Популарни постови

РАЗГОВОР: Слободан Луковић, калиграф

> Pismo i pergament Razgovor sa kaligrafom Slobodanom Lukovićem U prostorijama Umetničke škole u Kraljevu razgovarali smo sa likovnim umetnikom Slobodanom Lukovićem koji je kraljevačkoj javnosti najpoznatiji kao autor «Žičke hrisovulje» koja se svakog Preobraženja dodeljuje pesnicima u manastiru Žiči. Jedan od povoda ovog razgovora je i činjenica da Luković «hrisovulju» i ikonu koja je uzdarje uz ovu nagradu izrađuje na pergamentu koji sam umetnik i proizvodi. - Ideja mi je bila da se čitava stvar vezana za «hrisovulju», što je moguće više bazira na srednjovekovnom iskustvu. I otuda i izbor materijala, pergamenta, prirodnih pigmenata i ručno pripremljenih mastila, koji su u duhu Srednjeg veka.- objasnio je Luković i naglasio da od ova tri elementa sam spravlja pergament i mastila. On nam je i objasnio kako je došao do odličnih rezultata u kaligrafiji i minjaturi, tako što se uživljavao i stavljao u uslove starih kaligrafa i minijaturista.- Stvarao sam uslove drevne kalig

Одломак из књиге Философске урвине – Светог Оца Јустина Ћелијског

''Европа се послужила Христом само као мостом из варварства некултурног у варварство културно, тј. из варварства невештог у варварство вешто.'' Свети Владика Николај Европска култура почива на човеку као на темељу. Човеком се исцрпљује њен програм и циљ, њена средства и садржина. Хуманизам је њен главни архихект. Сва је изграђена на софистичком принципу и критеријуму: човек је мера свих ствари, видљивих и невидљивих и то, европски човек.Он је врховни стваралац и давалац вредности. Истина је оно што он прогласи за истину; смисао живота је оно што он прогласи за смисао; добро и зло је оно што он прогласи за добро и зло. Кратко и искрено речено: човек је себе прогласио за бога. Зар нисте приметили, како он неизмерно воли да богује, да богује макар – мачем и огњем, макар – троглодитством и људождерством? Он је језиком своје хуманистично-позитивистичке науке објавио да – нема Бога. И онда је из тога смело извео закључак: пошто Бога нема, онда сам ја – бог! Ништа

Молитва у зору архимандрита Софронија

Царе вечни, беспочетни, Ти који си пре свих светова, Створитељу мој, Који си позвао све ствари из небића у овај живот: благослови овај дан који си ми Ти по Својој недокучивој доброти дао. Силом Твога благослова омогући ми у сваком тренутку овог предстојећег дана да говорим и делам за Тебе, у славу Твоју, у Твом страху, према Твојој вољи, чистог духа, са смирењем, трпљењем, љубављу, благошћу, миром, храброшћу, мудрошћу и у молитви, и да свуда будем свестан Твог присуства. Да, Господе, по великој милости Твојој, уведи ме твојим Духом Светим у свако добро дело и реч, и подари ми да цео свој живот ходим пред очима Твојим, без спотицања, по правди Твојој коју си нам открио, како сам не бих додавао грех на грех. О, Господе, велики у милости, поштеди мене који пропадам у својој злоби. Немој одвратити лице Своје од мене. А када ме моја посуновраћена воља заведе на друге путеве, не остави ме Спаситељу мој, већ ме силом Својом поново врати на Твој свети пут. О Ти који си добар, коме су сва

Свети Тихон Задонски: ПУСТИЊСКИ ЖИВОТ У СВЕТУ

– Како Хришћанин да се сачува од световног духа?! – Постоји удаљење од света телом – то је удаљење у пустињу; али се може удаљити од света и остајући у свету, – то је удаљење од њега начином живота. Прво није за све умесно и није свима у моћи; а друго је обавезно за све и сви треба то да чине. Томе нас и позива у своме канону свети Андреј Критски, када саветује удаљење у пустињу благозаконијем. Одбаци обичаје света, и сваки твој рад и сваки корак извршуј тако, како наређује благи јеванђелски закон – и живећеш у свету, као у пустињи. Међу тобом и светом то благозаконије постаће као стена, иза које нећеш видети свет. Свет нека живи на свој начин, а ти живи на свој начин: он ће поћи у позориште, а ти у цркву; он ће играти, а ти чини поклоне; он ће поћи у шетњу, а ти остани код своје куће, у самоћи; он ће се упражњавати – вежбати у празним разговорима и смејању, а ти у ћутању и хваљењу Бога; свет ће проводити време у насладама, а ти у мукама; они у читању беззначајних романа, а ти у

ИЗЛОЖБА: Апстрактна духовност Жарка Вучковића

Апстрактна духовност Жарка Вучковића Прошлог петка је у галерији «Маржик» отворена изложба академског сликара Жарка Вучковића из Горњег Милановца.Изложбом су обухваћене његове слике и цртежи. Изложбу је отворила Сузана Новчић, историчар уметности. - Жарко Вучковић, уметник препознатљивог сликарског рукописа, присутан је на уметничкој сцени више од двадесет година. Идиом његовог опуса је прочишћена апстрактна духовност. Чак и површном анализом његовог рада видећемо да је рано одабрао свој пут, који се увек кретао у правцу истраживања пластичних вредности и естетичких односа ка циљу минималистичке и једноставне форме која тежи и на крају постаје знак.- рекла је Сузана Новчић. Жарко Вучковић је рођен 1963. године у Книну. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду 1987. године на катедри за сликарство, а постдипломске студије завршио 1990. године. Самостално је излагао 25 пута, а добитник је 22 награде за сликарство и цртеж. Члан је УЛУС-а и ради као редовни профес

Добрица Ерић: ПИСМО УЧИТЕЉУ

ИЗЛОЖБА: ДАНИЈЕЛ МАЛБАША

Danijel Malbaša u „Maržiku“ Juče je galeriji „Maržik“ otvorena izložba Danijela Malbaše somborskog slikara. Izloženo je tridesetak slika izvdenih u tradiciji ekspresionizma i pet objekata. Na otvaranju je izveden perfomans „Neko je oklevetao Danijela M.“ autora Eugena III Kočiša. Danijel Malbaša je rođen 1971. godine u Somboru.do sada je imao četiri samostalne izložbe i više grupnih. Pobednik je salona mladih za 2008. godinu u Somboru i dobitnik gran prija za sliku „Ubiće ga perspektiva“. Živi i radi u Somboru. Izložba će biti otvorena u narednih sedam dana.

ИЗЛОЖБА: Милош Мамула у Маржику

Miloš Mamula u „Maržiku“ U galeriji „Maržik“ je otvorena izložba slika Miloša Mamule mladog beogradskog slikra koji je svoje slikarstvo usavšio na Akademiji lepih umetnosti u Pragu. Izloženo je dvadesetak slika ujednačene poetike. Miloš Mamula je rođen 1978. Godine i učestovao je na više grupnij izložbi, a ovo mu je druga samostalna izložba. Izložbu je otvorio Ivan Milunović, akademski slikar i predsednik Udruženja.

Старац Пајсије Светогорац: ЉУДИ МУВЕ И ЉУДИ ПЧЕЛЕ

Из искуства знам да су људи подељени у две категорије.Трећа категорија не постоји; људи припадају или једној или другој. Први подсећају на муву. Главна особина муве је да њу привлачи нечистоћа. Када се, на пример, мува нађе у башти пуној цвећа прекрасног мириса, она га неће ни приметити, и зауставиће се на некој нечистоћи коју нађе на земљи. Почеће да кружи унаоколо и осетиће се сасвим лагодно у смраду. Ако би мува могла да говори, а ви затражили да вам у башти покаже ружу, одговорила би: Ја уопште не знам како ружа изгледа. Знам само где да нађем ђубре, клозет и блато. Постоје људи који подсећају на муву. Људи који припадају овој категорији навикли су да мисле негативно и у животу увек траже лоше стране, ниподаштавајући и одбијајући присуство добра. Друга категорија јесу они што подсећају на пчелу, чија је главна особина да увек трага за нечим слатким и пријатним да би на њега слетела. Када би се пчела нашла у соби препуној нечистоће, са комадићем бомбоне у углу, она би занема

Серафим Роуз: НИХИЛИЗАМ И РЕВОЛУЦИЈА

,,Данас има много показатеља (које ћемо размотрити када за њих дође време) да је од краја Другог светског рата свет почео да излази из „века Нихилизма“ и да се полако креће према неком „новом добу“; али, у било којем случају, ако то“ново доба“ и наступи, оно неће видети превазилажење Нихилизма, него његово усавршавање. Револуција открива своје најистинитије лице у Нихилизму; без покајања – а њега није било – то, што наступи у будућности, биће само још једна маска, која скрива исто оно лице. Да ли отворено – у експлицитном антитеизму бољшевизма, фашизма, нацизма, или прикривено, пасивно, у култу равнодушности и очајања, „апсурдизму“ и „егзистенцијализму“, модерни човек одлучно показује своју решеност да надаље живи без Бога – то јест, у празнини, у ништавилу. До почетка нашег века, добронамерни људи могли су се још и заваравати, сматрајући да „либерализам“ и „хуманизам“, „наука“ и „прогрес“, па чак и сама Револуција и цели пут модерне мисли представљају нешто „позитивно“, да, можда, у

Омогућава Blogger