Старац Константин Абхазијски ОСУЂИВАЊЕ РЕВНИТЕЉА тј. осуђивање које се оправдава као ревност за истину Желим да поделим са вама једно своје горко искуство. Својевремено сам се бавио истраживањем "миротворног" покрета у Цркви ("Покрет за мир"), почевши негде од 80-их година. Из манастира су нам слали "Часопис Московске Патријаршије", званичне документе, у којима је описивана сва делатност, разни екуменистички контакти, итд … Када смо читали тај часопис, душа је туговала, и јављале су се помисли незадовољства и роптања на наше архијереје … И тако једном после редовног читања часописа почео сам да се молим, али долазиле су ми смутне помисли о архијерејима, Синоду, Патријарху. Молио сам се : "Господе, помози ми !". И дошла ми је јасна помисао : "А ти погледај на себе и погледај на њих. Они учествују у екуменистичке покрету, баве се том и том политичком делатношћу, баве се и другим стварима које условљавају људи и околности. А ти се налазиш овде у келији и не трпиш никакве непријатности ни од људи ни од околности, па с ким ти разговараш ? Почињеш обраћањем Богу, а завршаваш са помислима, које ти убацује ђаво, и завршаваш у разговору с њим. Тако да ко је у горем стању : ти или они ?". И када сам постао свестан тога, из дубине душе сам завапио : "Господе помилуј !" И због тога се треба сећати речи Светог Игњатија (Брјанчанинова), који је писао да је неопходно "упознати дух времена, изучити га, да би по могућству избегао његов утицај". И даље закључује : "Сузе за себе и за цело човечанство". Најправилнија реакција истинског хришћанина на апостасију (отпадништво) је – молитва, пост и сузе, а не осуда, укоравање, злословља … и тек онда ћемо бити истински хришћани. У супротном ћемо неприметно радити исте ствари као и ђаво. Сматраш да испољаваш ревност за Православље ? Не. Општиш са сатаном. И рећи ћеш да то није тако ? Тако је. Због тога ми плачемо за себе и за цело човечанство. Још више ме је "приземљило" да ту "ревност" држим у оквирима здравог разума, тачније – светоотачког учења, када сам сазнао да је у једном виђењу једном човеку откривено следеће; у трену када му је Господ показао и рај и ад рекао је : "Видео сам у аду оне, које нисам желео тамо да видим. И у рају сам видео оне, које нисам очекивао тамо да видим". То јест, људи које осуђујемо могу да се нађу у рају. А постоје људи, за које други мисле да се спасавају, а они тону у ад. Поред тога, има још један доказ који ме је поразио : "Срео сам у аду велики број ревнитеља. Ад је био пун ревнитеља". А зашто ? Зато што су осуђивали, и нису имали саосећања за друге људе. И због тога је према речима Нила Мироточивог, онај који осуђује брата гори од демона. Осуђивање одгони благодат Светог духа, и тај човек чини три пута више зла. И на другом месту је још речено да онај који осуђује ближњега је антихрист, због тога што заузима престо Христа Судије, Који је Једини Праведан Судија. И због тога онај који осуђује овако расуђује : "Овима је потребно то, а овима – ово. Ови треба да се предају анатеми, а ови други – овоме, а трећи – нечему трећем". И због тога он већ суди заузимајући Христов престо, Који је Једини Истинити и Праведни Судија. Због тога ми не треба да судимо и осуђујемо свештенство, које можда данас чини ову или ону грешку, због тога што ће доћи време када ће се они покајати, а ми који их осуђујемо не знамо где ћемо завршити. Желео бих да завршим следећом изјавом, да узнесемо молитве за наше пастире, архипастира, за цео православни свет. И неопходно је имати такво настројење, да треба да саосећамо са људима и молимо се. И због тога треба запамтити једну чињеницу, да за мирјанином идем "један" демон, за монахом "седам", за јеромонахом – "77". А колико онда иде за архијерејем ? … Поражавајуће ! Због тога треба то да схватимо и да се према томе односимо са саосећањем."