У
оквиру СВЕТОСАВСКЕ НЕДЕЉЕ у Културном центру "Свети Сава" у
Суботици у среду 21. јануара 2015. у 19 сати
биће отворена изложба слика и графика Олгице Стефановић . У свечаној сали
прелепог здања задужбине Душана Радића, након беседе Епископа бачког Г. Г.
Иринеја Буловића и наступа мешовитог хора, о њеном стваралаштву говориће госпођа
Весна Башић из Архива Војводине.
Текст Весне Башић
"Српски
културни саборник „Свети Сава“ и његови делатници у славу Бога и рода,
традиционално, више од две деценије, отпочињу свој рад у новој години,
Светосавском недељом, данима Богославља, Светосавља и Православља. Овогодишњи
светосавски даноред, отпочеће изложбом слика Олгице Стефановић. Наши домаћини
су хтели да се у топлој молитви, у дивном уточишту боја и облика, сетимо
небеских витезова светородних Немањића, који још светле неизбрисивим сјајем,
дарујући роду Љубав, Веру и Наду.
На предачком
завету и духовном темељу, настају дела Олгице Стефановић, сликара-иконописца
нашег доба.
Сликање,
иконопис, калиграфија, за Олгицу Стефановић, није тек лагодно стваралачко
поигравање које се ослања само на елементе вештине и рутине. Она стрпљиво
разрађује и дорађује сваки детаљ, путем цртежа, студија и скица, гради свој
чудесни свет узвишених тема, које спајају оно што је у животу неспојиво,
ослобађајући се на тај начин од свих овоземаљских стега и обмана.
Зато је њен опус
у нашем савременом црквеном сликарству особен и оригиналан. Олгица нам се
представља и као писар - калиграф на свитку пожутеле, патиниране хартије;
уверава нас у лепоту ћирилских слова. Она им дарује богате одежде, преодевајући
их сигурном руком у раскошна иницијална слова, разбокорене вињете, минијатуре,
заставице... спасавајући их од заборава. Слово је чудно семе. Писмена су
најбоље зрневље сваког народа. Клија са папира после хиљаду година и расцветава
се у глас и реч.
Олгица
Стефановић, делатник тајинства и витештва, са вером у Бога – мушки зида женски украшује. Она је
ослушкујући свој унутарњи сплет благогласја и светлости, тражећи и налазећи
израз и облик, сачинила тихе, свечане, али снажне слике. Њено стваралаштво са
извориштем и подстицајем у лепоти и богатству светосавско-немањићке ктиторске
баштине, приказује истинске вредности и узоре, стога су њене слике
византијско-православни подсетник на Места што нас вежу / са вертикалом нашег
спаса. Пред нама су: Грађевина од светлосне грађе / у облику крстоносне лађе.
Наши преци су
знали да само дела љубави остају, тако су живели и радили и оставили нам узоре.
Само онај који у вери и нади прима Бога као првог и јединог Творца неба и
земље, и свега видљивог и невидљивог, надахнут Божијом љубављу, може слободно
да ствара дела која трају.
У Српском
културном центру „Свети Сава“ знају да
је најлепше примање давање, зато су желели да се овом духовном гозбом, сви
заједно орадостимо и озаримо,
подсећајући се из којих нам је дубина корен, а у које нас висине диже
лоза.
Кад су Твоје мошти Свети Саво, Турци спалили на Врачару,
тада си се још једном узнео на небеса, и од тада си у ваздуху који удишемо,
Твој дух је у нашем даху. Твоја народна и саборна Црква је наше најпоузданије
духовно и морално упориште. И наш оријентир на Оријентиру. Ти си одлучио да
наша Светлост долази са Истока. Нека тако буде.
Слава Богу, сада и увек."