ИЗЛОЖБА ОЛГИЦЕ СТЕФАНОВИЋ У СУБОТИЦИ

У оквиру СВЕТОСАВСКЕ НЕДЕЉЕ у Културном центру "Свети Сава" у Суботици у среду 21. јануара 2015. у 19 сати биће отворена изложба слика и графика Олгице Стефановић . У свечаној сали прелепог здања задужбине Душана Радића, након беседе Епископа бачког Г. Г. Иринеја Буловића и наступа мешовитог хора, о њеном стваралаштву говориће госпођа Весна Башић из Архива Војводине.



 Текст Весне Башић

      
 "Српски културни саборник „Свети Сава“ и његови делатници у славу Бога и рода, традиционално, више од две деценије, отпочињу свој рад у новој години, Светосавском недељом, данима Богославља, Светосавља и Православља. Овогодишњи светосавски даноред, отпочеће изложбом слика Олгице Стефановић. Наши домаћини су хтели да се у топлој молитви, у дивном уточишту боја и облика, сетимо небеских витезова светородних Немањића, који још светле неизбрисивим сјајем, дарујући роду Љубав, Веру и Наду.
      На предачком завету и духовном темељу, настају дела Олгице Стефановић, сликара-иконописца нашег доба.
        Сликање, иконопис, калиграфија, за Олгицу Стефановић, није тек лагодно стваралачко поигравање које се ослања само на елементе вештине и рутине. Она стрпљиво разрађује и дорађује сваки детаљ, путем цртежа, студија и скица, гради свој чудесни свет узвишених тема, које спајају оно што је у животу неспојиво, ослобађајући се на тај начин од свих овоземаљских стега и обмана.
  Зато је њен опус у нашем савременом црквеном сликарству особен и оригиналан. Олгица нам се представља и као писар - калиграф на свитку пожутеле, патиниране хартије; уверава нас у лепоту ћирилских слова. Она им дарује богате одежде, преодевајући их сигурном руком у раскошна иницијална слова, разбокорене вињете, минијатуре, заставице... спасавајући их од заборава. Слово је чудно семе. Писмена су најбоље зрневље сваког народа. Клија са папира после хиљаду година и расцветава се у глас и реч.
      Олгица Стефановић, делатник тајинства и витештва, са вером у Бога  – мушки зида женски украшује. Она је ослушкујући свој унутарњи сплет благогласја и светлости, тражећи и налазећи израз и облик, сачинила тихе, свечане, али снажне слике. Њено стваралаштво са извориштем и подстицајем у лепоти и богатству светосавско-немањићке ктиторске баштине, приказује истинске вредности и узоре, стога су њене слике византијско-православни подсетник на Места што нас вежу / са вертикалом нашег спаса. Пред нама су: Грађевина од светлосне грађе / у облику крстоносне лађе.
      Наши преци су знали да само дела љубави остају, тако су живели и радили и оставили нам узоре. Само онај који у вери и нади прима Бога као првог и јединог Творца неба и земље, и свега видљивог и невидљивог, надахнут Божијом љубављу, може слободно да ствара дела која трају.
      У Српском културном центру „Свети Сава“  знају да је најлепше примање давање, зато су желели да се овом духовном гозбом, сви заједно орадостимо и озаримо,  подсећајући се из којих нам је дубина корен, а у које нас висине диже лоза.
Кад су Твоје мошти Свети Саво, Турци спалили на Врачару, тада си се још једном узнео на небеса, и од тада си у ваздуху који удишемо, Твој дух је у нашем даху. Твоја народна и саборна Црква је наше најпоузданије духовно и морално упориште. И наш оријентир на Оријентиру. Ти си одлучио да наша Светлост долази са Истока. Нека тако буде.

Слава Богу, сада и увек."