Пређи на главни садржај

КРАТКО И КУЛТУРНО

Претражи овај блог

Агапе - Патријарх Павле

август 10, 2017

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Преузми линк
Facebook
Twitter
Pinterest
Имејл адреса
Друге апликације

Популарни постови

РАЗГОВОР: Слободан Луковић, калиграф

> Pismo i pergament Razgovor sa kaligrafom Slobodanom Lukovićem U prostorijama Umetničke škole u Kraljevu razgovarali smo sa likovnim umetnikom Slobodanom Lukovićem koji je kraljevačkoj javnosti najpoznatiji kao autor «Žičke hrisovulje» koja se svakog Preobraženja dodeljuje pesnicima u manastiru Žiči. Jedan od povoda ovog razgovora je i činjenica da Luković «hrisovulju» i ikonu koja je uzdarje uz ovu nagradu izrađuje na pergamentu koji sam umetnik i proizvodi. - Ideja mi je bila da se čitava stvar vezana za «hrisovulju», što je moguće više bazira na srednjovekovnom iskustvu. I otuda i izbor materijala, pergamenta, prirodnih pigmenata i ručno pripremljenih mastila, koji su u duhu Srednjeg veka.- objasnio je Luković i naglasio da od ova tri elementa sam spravlja pergament i mastila. On nam je i objasnio kako je došao do odličnih rezultata u kaligrafiji i minjaturi, tako što se uživljavao i stavljao u uslove starih kaligrafa i minijaturista.- Stvarao sam uslove drevne kalig

Одломак из књиге Философске урвине – Светог Оца Јустина Ћелијског

''Европа се послужила Христом само као мостом из варварства некултурног у варварство културно, тј. из варварства невештог у варварство вешто.'' Свети Владика Николај Европска култура почива на човеку као на темељу. Човеком се исцрпљује њен програм и циљ, њена средства и садржина. Хуманизам је њен главни архихект. Сва је изграђена на софистичком принципу и критеријуму: човек је мера свих ствари, видљивих и невидљивих и то, европски човек.Он је врховни стваралац и давалац вредности. Истина је оно што он прогласи за истину; смисао живота је оно што он прогласи за смисао; добро и зло је оно што он прогласи за добро и зло. Кратко и искрено речено: човек је себе прогласио за бога. Зар нисте приметили, како он неизмерно воли да богује, да богује макар – мачем и огњем, макар – троглодитством и људождерством? Он је језиком своје хуманистично-позитивистичке науке објавио да – нема Бога. И онда је из тога смело извео закључак: пошто Бога нема, онда сам ја – бог! Ништа

Молитва у зору архимандрита Софронија

Царе вечни, беспочетни, Ти који си пре свих светова, Створитељу мој, Који си позвао све ствари из небића у овај живот: благослови овај дан који си ми Ти по Својој недокучивој доброти дао. Силом Твога благослова омогући ми у сваком тренутку овог предстојећег дана да говорим и делам за Тебе, у славу Твоју, у Твом страху, према Твојој вољи, чистог духа, са смирењем, трпљењем, љубављу, благошћу, миром, храброшћу, мудрошћу и у молитви, и да свуда будем свестан Твог присуства. Да, Господе, по великој милости Твојој, уведи ме твојим Духом Светим у свако добро дело и реч, и подари ми да цео свој живот ходим пред очима Твојим, без спотицања, по правди Твојој коју си нам открио, како сам не бих додавао грех на грех. О, Господе, велики у милости, поштеди мене који пропадам у својој злоби. Немој одвратити лице Своје од мене. А када ме моја посуновраћена воља заведе на друге путеве, не остави ме Спаситељу мој, већ ме силом Својом поново врати на Твој свети пут. О Ти који си добар, коме су сва

Свети Тихон Задонски: ПУСТИЊСКИ ЖИВОТ У СВЕТУ

– Како Хришћанин да се сачува од световног духа?! – Постоји удаљење од света телом – то је удаљење у пустињу; али се може удаљити од света и остајући у свету, – то је удаљење од њега начином живота. Прво није за све умесно и није свима у моћи; а друго је обавезно за све и сви треба то да чине. Томе нас и позива у своме канону свети Андреј Критски, када саветује удаљење у пустињу благозаконијем. Одбаци обичаје света, и сваки твој рад и сваки корак извршуј тако, како наређује благи јеванђелски закон – и живећеш у свету, као у пустињи. Међу тобом и светом то благозаконије постаће као стена, иза које нећеш видети свет. Свет нека живи на свој начин, а ти живи на свој начин: он ће поћи у позориште, а ти у цркву; он ће играти, а ти чини поклоне; он ће поћи у шетњу, а ти остани код своје куће, у самоћи; он ће се упражњавати – вежбати у празним разговорима и смејању, а ти у ћутању и хваљењу Бога; свет ће проводити време у насладама, а ти у мукама; они у читању беззначајних романа, а ти у

ИЗЛОЖБА: Апстрактна духовност Жарка Вучковића

Апстрактна духовност Жарка Вучковића Прошлог петка је у галерији «Маржик» отворена изложба академског сликара Жарка Вучковића из Горњег Милановца.Изложбом су обухваћене његове слике и цртежи. Изложбу је отворила Сузана Новчић, историчар уметности. - Жарко Вучковић, уметник препознатљивог сликарског рукописа, присутан је на уметничкој сцени више од двадесет година. Идиом његовог опуса је прочишћена апстрактна духовност. Чак и површном анализом његовог рада видећемо да је рано одабрао свој пут, који се увек кретао у правцу истраживања пластичних вредности и естетичких односа ка циљу минималистичке и једноставне форме која тежи и на крају постаје знак.- рекла је Сузана Новчић. Жарко Вучковић је рођен 1963. године у Книну. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду 1987. године на катедри за сликарство, а постдипломске студије завршио 1990. године. Самостално је излагао 25 пута, а добитник је 22 награде за сликарство и цртеж. Члан је УЛУС-а и ради као редовни профес

Добрица Ерић: ПИСМО УЧИТЕЉУ

ИЗЛОЖБА: ДАНИЈЕЛ МАЛБАША

Danijel Malbaša u „Maržiku“ Juče je galeriji „Maržik“ otvorena izložba Danijela Malbaše somborskog slikara. Izloženo je tridesetak slika izvdenih u tradiciji ekspresionizma i pet objekata. Na otvaranju je izveden perfomans „Neko je oklevetao Danijela M.“ autora Eugena III Kočiša. Danijel Malbaša je rođen 1971. godine u Somboru.do sada je imao četiri samostalne izložbe i više grupnih. Pobednik je salona mladih za 2008. godinu u Somboru i dobitnik gran prija za sliku „Ubiće ga perspektiva“. Živi i radi u Somboru. Izložba će biti otvorena u narednih sedam dana.

ИЗЛОЖБА: Милош Мамула у Маржику

Miloš Mamula u „Maržiku“ U galeriji „Maržik“ je otvorena izložba slika Miloša Mamule mladog beogradskog slikra koji je svoje slikarstvo usavšio na Akademiji lepih umetnosti u Pragu. Izloženo je dvadesetak slika ujednačene poetike. Miloš Mamula je rođen 1978. Godine i učestovao je na više grupnij izložbi, a ovo mu je druga samostalna izložba. Izložbu je otvorio Ivan Milunović, akademski slikar i predsednik Udruženja.

Старац Пајсије Светогорац: ЉУДИ МУВЕ И ЉУДИ ПЧЕЛЕ

Из искуства знам да су људи подељени у две категорије.Трећа категорија не постоји; људи припадају или једној или другој. Први подсећају на муву. Главна особина муве је да њу привлачи нечистоћа. Када се, на пример, мува нађе у башти пуној цвећа прекрасног мириса, она га неће ни приметити, и зауставиће се на некој нечистоћи коју нађе на земљи. Почеће да кружи унаоколо и осетиће се сасвим лагодно у смраду. Ако би мува могла да говори, а ви затражили да вам у башти покаже ружу, одговорила би: Ја уопште не знам како ружа изгледа. Знам само где да нађем ђубре, клозет и блато. Постоје људи који подсећају на муву. Људи који припадају овој категорији навикли су да мисле негативно и у животу увек траже лоше стране, ниподаштавајући и одбијајући присуство добра. Друга категорија јесу они што подсећају на пчелу, чија је главна особина да увек трага за нечим слатким и пријатним да би на њега слетела. Када би се пчела нашла у соби препуној нечистоће, са комадићем бомбоне у углу, она би занема

Серафим Роуз: НИХИЛИЗАМ И РЕВОЛУЦИЈА

,,Данас има много показатеља (које ћемо размотрити када за њих дође време) да је од краја Другог светског рата свет почео да излази из „века Нихилизма“ и да се полако креће према неком „новом добу“; али, у било којем случају, ако то“ново доба“ и наступи, оно неће видети превазилажење Нихилизма, него његово усавршавање. Револуција открива своје најистинитије лице у Нихилизму; без покајања – а њега није било – то, што наступи у будућности, биће само још једна маска, која скрива исто оно лице. Да ли отворено – у експлицитном антитеизму бољшевизма, фашизма, нацизма, или прикривено, пасивно, у култу равнодушности и очајања, „апсурдизму“ и „егзистенцијализму“, модерни човек одлучно показује своју решеност да надаље живи без Бога – то јест, у празнини, у ништавилу. До почетка нашег века, добронамерни људи могли су се још и заваравати, сматрајући да „либерализам“ и „хуманизам“, „наука“ и „прогрес“, па чак и сама Револуција и цели пут модерне мисли представљају нешто „позитивно“, да, можда, у

Омогућава Blogger