Душа смиреног човека је као море. Камен који бациш у њега за тренутак заталаса површину, а затим потоне у дубину.
Тако и невоље брзо тону у срцу смиреног човека, јер је са њим сила Господња.
Где обитаваш, смирена душо? Ко живи у теби и са чиме бих те упоредио?
Ти гориш јарко као сунце и не сагореваш, већ својом топлотом све грејеш.
Теби припада земља кротких, по речи Господњој.
Слична си цветном врту у коме је прекрасан дом где воли да обитава Господ.
Тебе воли и небо и земља.
Тебе воле свети апостоли, пророци, светитељи и преподобни.
Тебе воле ангели, серафими и херувими. Тебе смирену воли Пречиста Мати Господња. Тебе воли и теби се радује Господ.